Ružičasto jutro

       Jutro se još nije ni probudilo kada sam sa tatom i bakom pošla u kupusaru, mesto na kome je rastao kupus, povrće bez koga se nije dočekivala zima.

      Svakodnevno je moja baka kupusu pričala bajke koje je pažljivo slušao šireći svoje slonovske uši. Upijao je svilenkaste zrake sunca i vodu koju je tata nosio iz vira, a baka nežno slivala uz nejaka stabla. Dok je isušena zemlja glasno šištala, baka je sve nežnije šaputala, a kupus je uzdisao i uzdizao zelene uši ka ljubičastom nebu. Kreketavi žabac na izvoru bunio se što ostaje bez vode, jer se vir brzo praznio.

      U baricama kraj izvora umivalo se sunce. Ogledalo se i češljalo zlatnu kosu iglicama močvarne trske. Kos se oglasio iz bagremove šume. Jedan fazan istrčao je iz šipražja zaljuljavši pospani rastavić.

     Osluškivala sam šumove jutra, čudila se baki koja šapće i tati koji je požuruje. Ružičasto nebo probuđeno zvucima stanara Zemlje zagrlilo je dolinu i sva živa bića u njoj. Pomazilo je kiku od vlati zukve u mojoj malenoj šaci, nestrpljiv glas moga oca i nežni bakin šapat.

Autor priče Veselinka Jurić

                                     Ružičasto jutro  

Advertisements

4 thoughts on “Ružičasto jutro

  1. Koristiš i malo apstraktnosti, dobro uvijeno u slike koje svaka tvoja priča ima.
    Veruj mi da bih volela pola tvog slikovitog opisa da posedujem, meni je ovo odlično.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s