Sedefasta staza

          Dvorište moje bake bilo je prostrano poput neba. Činilo mi se da u njega može stati čitav SVE-MIR. Nad njim su danonoćno plesale zvezde. Igrale su u velikim i malim kolima.

          Severnjača ih je učila prvim koracima. Mesec je naizgled bezbrižno ćarlijao sa njima osmatrajući komete i meteore. Bio je uvek na oprezu. Volela sam da zamislim želju kada bi užareni meteorit zasijao u atmosferi Zemlje. Verovala sam tada da će se sve što zamislim ostvariti. Verovala je i baka. Zato je danonoćno radila. Davala je sebe potpuno onome čemu se posvetila. Prelazila je milione kilometara, baš kao i mesec na nebeskom svodu.

         Kako su se nizale slike neba iscrtane zvezdanom igrom u sazvežđa: bika, ovna, škorpije, raka, tako je i baka kao bisere nizala cveće kraj staze.

        Danju, kada bi sunce zaklonilo mesec  i ispratilo zvezde zanesene crtanjem životinja na počinak, sijala je nebeska staza u dvorištu  utabana milijardama koraka.

        Divila sam se sedefastoj mekoći latica ispletenih od ljubavi. Voleli su je kašmirasti leptiri i tromi bumbari. Pčele su kao i zvezde lepršale po mirisnim čupercima šeboja. Baka se nadala kiši, a ja da nikada ne prestane božanstven životni ples.

Autor priče Veselinka Jurić

Advertisements

8 thoughts on “Sedefasta staza

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s