Zeleni dvorac

          Zeleni dvorac trešnje svetlucao je prekriven kapljicama kiše. Pod širokom, lisnatom strehom ptice su tražile utočište od vlage. Natopljeno perje vuklo ih je ka tlu dok su pokušavale da otresu vodu sa sebe. Zavlačile su kljunčiće pod krila ne bi li ih bar malo zagrejale.

          Voćnjak se čudio namrgođenom maju, odevenom u teško, sivo odelo koje se poput plašta vuklo zemljom. Ponosno i odlučno zatražio je malo toplih zraka za dozrevanje svojih plodova. Najvažnije bile su mu male princeze trešnje koje su bledunjavih glavica obeshrabreno izvirivale ispod širokih, mokrih liski. Zelenilo dvorca još više je isticalo njihova bledunjava lica. Kiša je rosila kao da je htela da spere sve nečistoće zagađene okoline, pre nego što sunce ozari njihove živote. Čekale su strpljivo toplinu sunca.

          Baš kada su pomislile da kiša nikad neće stati i da će ostati bez zagrljaja dečje vriske, dugine boje vratile su im nadu. Zarudilo rumeno jutro umiveno kapljicama kiše, sanjivo i leno proteglo je ruke istoka i zagrlilo stidljive majske trešnje. Spuštanjem trepavica pozdravile su istočno sunce, dok je umorna krošnja brisala suze radosnice.

          Kada je školsko zvono pozvalo đake na čas, trešnja je znala da će se tmurni, umorni oblaci povući u odaje sna, i da će princeze imati vremena da se pripreme za svoj prvi bal u voćnjaku. Duga im je vešto oslikala bleda lica čarobnim nijansama rumenih boja. Srca su im zaigrala sa prvim ružičastim zrakom. Uzbuđenje je raslo sa plavetnilom neba. Dan ispunjen slavujevom pesmom obećavao je veliko slavlje. Kišne gliste odjedrile su u dubinu zemlje koja se brzo sušila i pripremala teren za najpočasnije goste.

        Školsko zvono oglasilo je kraj nastave. Bal u voćnjaku mogao je da počne. Rumene princeze željno su iščekivale prvo predstavljanje javnosti, prve dodire sa razdraganom decom. Izdaleka se čula cika. Svi su trčali ka zelenom dvorcu u središtu voćnjaka. Jedan deka žurno je nosio korpu od vrbovog pruća. Korpa se brzo punila mirisnim, rumenim plodovima.

         Očarana ovom neobičnom družbom dece i rumenih princeza, setila sam se svoga deke koji je jednog davnog maja, poslednji put doneo meni ovakve sočne plodove u korpi od vrbovog pruća, iz koje mi se smešila i po koja belica. Radovala sam se tog maja, a sada sa nekom setom zadrhti mi srce kao malim trešnjicama pred zrenje.

Autor priče Veselinka Jurić

Image

Advertisements

12 thoughts on “Zeleni dvorac

  1. imam osećaj da ti je deda između ostalih puno značio.
    Ne bih da se ponavljam ali svaka ima svoju llepotu, sliku koja doćara tvoja i još nečija sečnja..
    Želju da opet bude dete….

  2. Ova priča me sjeti na moju najdražu baku, koja mi je djetinjstvo obojila najljepšim bojama… Prošle godine u maju zauvijek nas je napustila. Ovakva sjećanja na djetinjstvo, minula vremena, izmame poneku suzu ali i osmijeh sreće… Nisam sigurna da mogu ostaviti komentar koji će opisati osjećanja koja si izazvala u meni…Divno pišeš!

    • Radost cveta u njoj, jer trešnje zovu da se vratimo prirodi, da nam pokažu svoje stanište-VOĆNJAK, jer mnogi misle da one žive na pijacama, rastu u supermarketima, da se beru u frižideru…
      Prava je draž popeti se na drvo, kao na čardak i okusiti žive trešnje.
      🙂 🙂 🙂 Bila je to RADOSNA igra dece i odraslih.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s