Svilena lutka

Leto je uveliko žarilo davno okopani kukuruz. Činilo se da će ispiti i poslednju kap rose njegovog života.

Jedna zelena njiva uporno je prkosila svetlećim žaruljama od kojih se ni pogled nije mogao uzdići ka ubledelom nebu savladanim žegom. Baka i deka divili su se zelenilu kukuruza koji je dobro rodio. Blagoslovili su izvor na rubu hrastove šume. „Izvor života“, govorili su. Radovali su se svakoj kapljici.

Voda se kap po kap poput vunene niti slivala vijugavo livadom sve do žedne njive. Punoglavci su učili plivanje u plitkim baricama iz kojih se uzdizala šupljikava zukva. Vilin konjic ćutao je u žbuniću trave čekajući sumrak. Skakavci su nakon ručka odmarali. Ptice su se povukle dublje u hrastovu šumu. Povremeno su poneka zolja i obadi narušavali zujanjem mir prirode. 

Ošišane ovce su u baricama pored izvora pokušavale da utole žeđ, a jaganjci  kao da nisu marili za vrućinu. Skakutali su naokolo po livadi dok su ih ovce brižno pratile pogledom  i  s vremena na vreme skoro nečujnim blejanjem dozivale.

Baka je sedela u hladovini hrasta i neumorno vazdan držala kudelju zadenutu za pojas, sa koje se beli oblak slivao u nit  ka vretenu koje je neumorno vrtela desnom rukom. Bile su to staračke ruke, naborane, iskrivljenih prstiju sa po kojim žuljem, ali nikada nisam osetila nežnije i mekše.Vrelinu je razbijala  dodolska pesma koju je baka zaneseno pevala dok je deda dremao u travi pod hrastom.

Žuto-ljubičasti cvetovi ljubičica zaklonjeni džinovskim liskama šumovitog kukuruza čekali su da napukline vrele zemlje zacele. Iz kukuruznog stabla virili su plodovi kao stidljive lutkice zelenih haljina i  svilenkaste kose. Uzela sam jednu u naručje. Svilenu kosu položila sam joj preko leve ruke kako se ne bi zamrsila. Posmatrala me je očima oslikanih ljubičica žuto-ljubičaste boje i pažljivo slušala moju izmišljenu dodolsku pesmu koja je bila slična bakinoj.

Kada su na putu do kuće krupne kapi kiše dodirnule tlo i vetar sleteo ogromnim, modrim oblakom pred nas na prašnjav put, moja svilena lutka i ja znale smo da smo prizvale kišu dodolskom pesmom. Dok se kiša rasipala na polja natapajući žednu zemlju pod plavičastom svetlošću neba, nežno sam šaputala lutkici svilene kose u zelenoj haljini da se ne boji. Obećala sam joj da ću je čuvati dok ne stignu mama i tata.

 Autor priče Veselinka Jurić

Priroda nam daruje igračke i prostranstvo za igru (pogledajte snimak)

http://www.facebook.com/photo.php?v=423636214320392&set=vb.100000220510295&type=2&theater

Fotografija neobične svilene, kukuruzne lutke

 Perun slovenski bog neba – gromovnik http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%BD

Pesma „Grmi, grmi nebo moje“ http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&NR=1&v=sljckGybTqE

Pesma „Nad Perunom“ http://www.youtube.com/watch?v=MSRQ_pDq5AI&feature=related

Pesma „Naša Doda Boga moli“ http://www.youtube.com/watch?v=wLZ0S9hKf7E&feature=relmfu

Advertisements

18 thoughts on “Svilena lutka

      • Prica koja budi secanje na dozivljeno, nas srecnih generacija sto smo rasli u prirodnim uslovima. Sada se priroda dozivljava u velikoj meri virtuelno. Profiterski globalizam je smislio kako da nas zarobi savremenim tehnickim dostignucima. Na svesnim roditeljima i pedagoskim radnicima je da se bore za izvornu prirodu i iskustva koja se u njoj sticu. Ova prica je doprinos toj misiji. Lepo!

      • Nažalost, čovek se udaljio od prirode čiji je deo. Otuđio se od svoje suštine. Svako ima pravo izbora u tome da li će živeti u virtuelnom svetu slika prirode ili će zaviriti u svoju sustinu i doživeti sebe svim čulima u živoj prirodi.

    • Deci treba omogućiti da se druže sa prirodom, a odrasli treba da pronađu i dete u sebi koje su možda izgubili trčeći za svakodnevnim obavezama…
      Svako ko želi može da pronađe malo vremena za ovakve trenutke stapanja sa prirodnim okruženjem, jer to vraća energiju, daje radost deci, usrećuje roditelje. Nedostatak vremena je samo izgovor za prepuštanje monotonoj svakodnevnici koja nam uzima poslednje kapljice snage. Skloni smo tome da se prepustimo virovima, valovima, nemoćni da se suprotstavimo, odustajemo… nažalost!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s