GORDI ČIČAK

  GORDI  ČIČAK

 

Živeo je na jednoj živahnoj livadi pored raznobojnog cveća gordi čičak.

Mirisni cvetovi kamilice, hajdučke trave, divlje lavande i drugog cveća nadmetali su se lepotama latica neobičnih oblika. Neki su cvetovi iscrtavali krugove, a pojedini srca oko krunica načičkanih polenovim prahom. U šarenilu raznolikih oblika i rastavić je mada jednostavan izgledom opčinjavao mekoćom svojih iglica. Ličio je na mali bor koji su kitili insekti.

Samo se čičak gordo uzdizao iznad ove druželjubive skupine. Bilo je čudno to što i nije imao čime da se pohvali osim visinom. Činilo se da je jedini mogao dohvatiti nebo, pa je zato izgledao gordo. Vredne pčelice nisu ni njega zaobilazile na livadi. Odmarale su se u hladu njegovih širokih, zelenih listova koji su podsećali na slonovske uši. Stabljičica koja se neugledno uzdizala ka nebu ponosno je nosila šubarice načičkane sićušnim iglicama koje su znale i te kako da bocnu. Ponekad su bile veoma dosadne kačeći se za odeću dece. Devojčice nisu mogle uvojke da odvoje od njih, a dečaci su se češkali dok im se koža ne zacrveni. Bolna mesta izbodena iglicama čička nesnosno su svrbela.

Naježeni čičak podsećao je na sklupčanog ježa. Krišom je otvarao neobične ljubičaste latice. Tanušne, duguljaste cvasti, stidljivo su izvirivale iz bodljikavog oklopa. Decu su kao i pčele privlačili ljubičasti i ružičasti cvetovi ovog namrgođenog čička. Dečaci su ih već izbockanim prstima uporno brali, a čičak se i dalje neumorno branio bodljama.

Roditelji su brinuli za dečije izbockane prste, a ona nisu marila ni za svrab, bol, niti za roditeljsku brigu. Uživali su u začikavanju čička koji se neumorno kačio za njihovu odeću. Skidali su ih sa odeće i kose, ređali u neobične skulpture koje su počele da oživljavaju. Dečaci su ih kao sklupčane ježiće nizali jedan do drugog u dužinu, širinu i visinu. Zeleni bodljikavi neboderi, avioni, neobične letelice i vagoni rasli su na mekanoj travi dok nije nastao čitav grad, dva grada i veza među njima. Na kopnu su nicale ukrštene pruge po kojima su jurili brzi vozovi. Putevi su bili zakrčeni automobilima različitih oblika. Farovi su bacali ljubičastu svetlost latica čička.

Devojčice su kreirale kućice u čijim su dvorištima plesale balerine. Ružičaste haljinice od srcastih latica poljskog cveća vijorile su se u ritmu igre. Beli okrugli šeširići isticali su zelena lica balerina koje kao da su na zvezdanom avionu sletele sa neke druge planete. Oči su im sijale kao smaragdi koje su im kreatorke namestile od staklenih perli šnala.

Bilo je tu i divljih životinja koje su se se igrale oko pojila i bez straha šetale pored zgrada i automobila radoznalo zavirujući u njih.

Vesela družina uživala je u lepotama livade i neobičnoj igri sa zelenim bićima. Na kraju dana deca su ponela igračke sa sobom. Gordi čičak krenuo je na putovanje, ponosan na sebe što je ulepšao dan deci. Bockao ih je i dalje, a ona su se smešila ispunjena srećom.

Majke i očevi najpre su branili svoje igračke automobile od nasrtaja nesnosnih iglica, ali su na kraju pristali da ga povedu. Iako namrgođen, ispunio je srca dece radošću i pokazao da može biti i druželjubiv.

Kada su ga obukli pamukom, postao je nežan i mek. Preobražaj je bio čudesan. Sada krasi police i budi sećanja na dane mirisnog detinjstva ispunjene dečjom igrom i nezaboravno prijateljstvo koje je oplemenilo srca dece i roditelja. Srce čička postalo je nežnije u novom domu sa neobičnim prijateljima kojima svakodnevno, nesebično podari osmeh.

  Veselinka Jurić

cicak1ib9

Advertisements

12 thoughts on “GORDI ČIČAK

  1. Predivni opisi …moje divljenje.
    „Naježeni čičak podsećao je na sklupčanog ježa. Krišom je otvarao neobične ljubičaste latice. Tanušne, duguljaste cvasti, stidljivo su izvirivale iz bodljikavog oklopa. Decu su kao i pčele privlačili ljubičasti i ružičasti cvetovi ovog namrgođenog čička. Dečaci su ih već izbockanim prstima uporno brali, a čičak se i dalje neumorno branio bodljama.“

      • ЛЕПТИР НА ЧИЧКОВОМ
        ЦВЕТУ

        Бела једра
        плешу
        по љубичастом.

        Ветар
        љуља
        витку стабљику.

        Љуља
        и лептиров
        плес.

        Као клатно,
        и моје очи
        са њима.

        Кад би
        потрајало…?

        Радунка Дуна Богдановић

      • Neobičan ples u duhu vetra, simbola života i spojitelja svetova 🙂 Jedan od ciklusa mora da se završi kako bi drugi mogao da počne i spiralno se uzneo do neslućenih visina noseći dahom svojim neke nove mirise detinjstva, još neobičnije leptire ka laticama čička, neke drugačije poglede i skladnije plesove kosmičkih bića.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s