Zvuci šume

   Zvuci šume

 

       Na obodu stoletne cerove šume živeli su ježić Granjko i ježica Liska sa Tačkicom.  Tačkica je označila kraj jedne neobične šumske priče i najavila početak novog životnog doba.

      Tako je to. Na kraju svake rečenice je tačka, a posle tačke početak nove rečenice. Jedno godišnje doba smenjuje drugo, dan smenjuje noć, mesec smenjuje sunce kao što i jedan deo života prolazi i nastavlja se drugim…

      Granjko je rođen u granju, a Liska u lišću jednog proleća. Tačkica je imala čast da njen život započne u krevetiću napravljenom od oba materijala. Sklupčana pod žilama cera slušala je neobičnu priču majke. Pričala je o svom i Granjkovom rođenju, odrastanju i jednom, neobičnom, jesenjem danu zalutalom na šumskoj stazi.

       Toga dana staza je blistala posebnim sjajem iako je jesen već poodmakla. Liska je upijala poslednje otkucaje sunca koje je krenulo put zapada. Ptice su već utihnule u skrovištima. Jedna veverica žurno je skupljala gologlave žirove kada je začula bat odlučnih koraka. Lišće je šušteći negodovalo. Prskalo je i odletalo u kraj staze. Odvažni Granjko je oštrio bodlje o koru ogromnog cera. Pripremao ih je za zimski odmor. Negodovao je što sunce tone na horizontu. Liska ga je radoznalo posmatrala. Spazivši je, Granjko se namrgodio. Nije želeo da ga neko ometa u pripremama za zimske dane. Poslednji sunčev zrak je u tom trenutku zagrlio granu cera i protegao se u zenicu Liskinog oka. Trepnula je i protrljala njuškicu. Izvinila se Granjku što ga je uznemirila dodavši da se izgubila u ogromnoj šumi. Jež se osmehnuo pa su nastavili dalje zajedno u potrazi za skloništem. Začuli su huk sove i znali da je veoma kasno.Mesec se šćućurio iza oblaka i kako je u šumi bilo mračno nisu se mogli vratiti kućama. Noć je mirisala na vlagu. Liski je bilo hladno. Zaseli su kraj žila jednog ogromnog stabla i odlučili da tu provedu noć. Dugo su pričali o tome kako je najbolje provesti zimu. Liska je tvrdila da je lišće mekano i toplo, a Granjko da se bez granja ne može zamisliti skrovište.

       Sa prvim već zubatim zracima sunca narednog jutra, doneli su odluku da sagrade zajedničko skrovište od granja i lišća. Granjko je odmah prionuo na posao. Stvarao je novi dom i bio veoma veseo zbog toga. Liska je brižljivo prikupljala najlepše i najmekanije hrastovo lišće i zlataste niti trave od kojih je osmislila prekrasne postelje. Do kraja dana dom je bio završen. Sa prvim sumrakom pale su i prve pahulje. Liska i Granjko bili su srećni što su u toplom skrovištu.

       Tačkica je sa nestrpljenjem očekivala nastavak priče. Liska je dodala da nema puno do kraja i da je on veoma srećan jer na kraju cerove šume nastala je Tačkica, malena, loptasta, mekanih bodlji. Tačkica se zavrpoljila i protrljala šapicom crnkasu njuškicu. U tom trenutku stigao je tata Granjko noseći hranu. Rekao je da će joj ipričati još jednu priču, prolećnu, ali da pre toga treba da jede i raste.

     

           Autor priče Veselinka Jurić

YouTube, Šuma kao majka ( život u šumi, zvuci šume, stihovi o šumi)

 

Advertisements

20 thoughts on “Zvuci šume

    • Hvala 🙂 Predivne animacije jeseni „Običnih priča“ sa po kojim ježićem divno bi se uklopile sa „Zvucima šume“.
      U šumama se odvija stvarni život. Životinje znaju da se vreme ne čeka, a ljudi stalno čekaju bolja vremena. Vreme je uvek savršeno za one koji znaju šta žele pod kapom nebeskom.

    • Jesen je tu, pa je i VESNA nešto drugačija. Prolećem ona hodi 🙂
      Ovde se oslikava onaj divni topli dom. Nežnost majke i brižnost oca u vremenima kada je hladno i teško, a porodica je ta u kojoj se nalazi sigurnost.

  1. Moram ostaviti pisani trag ispod priče koja se do idućag Sajma knjiga mora naći izmedju korica oslikanim mirisima detinjstva. Ukoliko budeš u nedoumici, draga Veselinka, kako i da li to učiniti, računaj na pomoć prijatelja 🙂 To zaslužuju tvoje priče, a i potrebna nam je zbirka kratkih priča koje prenose mirise detinjstva.

  2. Trenutno ostadoh bez teksta 🙂
    Ni slutila nisam da će moje priče ostaviti jak utisak na čitaoce.
    Otvorila sam ovaj blog na brzinu u želji da neka viđenja prirode, koja je ukorenjena u svima nama i gde se deca najlepše osećaju, podelim sa drugima,
    Ima još onih koji odavno pišu, poznati i priznati pisci, koji smatraju da priče bloga „Mirisi detinjstva“ zaslužuju da ožive u knjigama, čitankama…
    Raduje me da im značaj pridaju oni koji su kompetentni za to.
    Prijatelji su uvek dobrodošli, a pomoć je uvek potrebna, jer čovek nije i ne treba da bude usamljeno biće po zakonima prirode.
    Dete u meni se raduje i ushićeno prihvata pružene ruke prijateljstva, jer istovremeno želi da podeli sa prijateljima doživljaje detinjaste igre sveta prirode.
    Najlepše hvala Željana 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s