Poezija, Kupina

Купина, Веселинка Јурић

КУПИНА, Аутор: Веселинка Јурић

  

КУПИНА

Купина мала у јарак је стала

не би ли се мало осунчала.

Кад је пролеће грануло, и 

јутро с птицама свануло,

пружила је нит уз глогов трн.

И ту, у трну,

родио се зелен плод

који на сунцу постаде црн.

Као велика, тамна планета,

нарасте купина сочна и мека,

са мноштвом  малих астероида

који око ње круже

и равнотежу сигурном држе.

Сунце их у стопу прати,
трнчић сваки,
несебично, зраком злати.

Ноћу,
свици фењерима круже,
са Месеца долетели
с љубављу да служе.

Купине слатке!

Како и не би биле,
када Меркур знање им посла,
када Венера љубав им снива,
а Сунце, ко ватра жива,
сваку им лиску брижно умива?

Радују се деца и одрасли
купини црној ко’ угарак,
јер њен је плод сочан и сладак.

Купина мала у јарак је стала,
с јесени се ућутала.

Жао је лету што пролази,
лист њен ветар што гази.

Али, тако то бива!

Купина, као и Сунце,
зими ново пролеће снива.


 

 

Advertisements

2 thoughts on “Poezija, Kupina

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s