Poezija, Kupina

Купина, Веселинка Јурић

КУПИНА, Аутор: Веселинка Јурић

  

КУПИНА

Купина мала у јарак је стала,
не би ли се мало осунчала.

Кад је пролеће грануло,
с птицама јутро свануло,
пружила је нит уз глогов трн.

И ту, у трну,
родио се зелен плод,
који на сунцу постаде црн.

Као велика тамна планета,
нарасте купина сочна и мека,
са мноштвом  малих астероида
који око ње круже
и равнотежу сигурном држе.

Сунце их у стопу прати,
трнчић сваки,
несебично зраком злати.

Ноћу,
свици фењерима круже,
са Месеца долетели
с љубављу да служе.

Купине слатке!

Како и не би биле
када Меркур знање им посла
када Венера љубав им снива,
а Сунце, ко ватра жива
сваку им лиску брижно умива.

Радују се деца и одрасли
купини црној ко угарак,
јер њен је плод сочан и сладак.

Купина мала у јарак је стала.
С јесени се ућутала.

Жао је лету што пролази,
лист њен ветар што гази.

Али, тако то бива!
Купина као и Сунце
зими ново пролеће снива.

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Poezija, Kupina

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s