Мојим ђацима, као и већини савремене деце, уопште није јасно зашто морају да читају дела из народне књижевности. уверни су да она немају никакве везе са данашњим добом. Али, ја нисам сигурна да су у праву, па сам покушала да им покажем једно другачије виђење народних песама.
Кренули смо од поделе и установили да постоје дела која потписују они који су их написали, аутори, па отуда АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ и она која се преноси усменим путем, тј. НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ.
И онда сам чула фразу коју генерације понављају не размишљајући шта значи – Народна књижевност се преноси с колена на колено. Да бисмо сви схватили како се то дешава, објаснили смо како се преноси виц – чујеш га од друга, па препичаш другом својим речима и додаш или одузмеш нешто, па тај друг исприча неким својим другарима на фудбалу и, па они онда даље… Тако се преноси усменим путем неко…
Погледај оригинални чланак 469 more words
Svaka čast !Šema je korisna , lepo bi bilo da svaka učionica ima jednu ovakvu !